Нинус Несторовић – 11 : 52 – (Избор афоризама)
Свуда у свету овце блеје.
Само код нас ћуте.
Најтеже је растерати мрак
испред својих очију.
Ту је најгушћи
Моји афоризми су одлично скројени.
Свакој власти лепо стоје.
Моја младост је брзо прошла.
Један рат, други рат, трећи рат и готово!
Имам вишак стрпљења и мањак интелигенције.
Све остало ми је таман
Тешко ми је да пратим на телевизији борбу државе
против криминала. Не знам који су који…
Повукао сам се у себе.
То ми је резервни положај.
Не ћутим, дакле, не постојим
Сви Срби данас живе тамо далеко.
Једни далеко од отаџбине, други од стварности.
Јефтино продајем транспаренте са ових
и претходних протеста. Мало ношени.
Цркву од државе смо одвојили.
Бога од батине још нисмо.
Чешће гладујемо него што постимо.
Такви су нам обичаји.
Свуда љубав према богу спада у верска осећања.
Само код нас у политичка.
У мом граду има више цркава него болница.
Да има бога било би обрнуто.
Могуће је променити само врх државе.
Дно остаје увек исто.
Децу смо препустили улици. Државу уличарима
Потценили смо себе.
Веће смо ми будале него што мислимо.
Само су пророци код нас лажни.
Будале које им верују су увек праве.
Свака његова глупост је толико велика
као да је од будале одваљена.
Све заставе временом избледе.
Само бела остаје увек иста.
Алал вера примитивним народима!
Они су најдуже сачували своју традицију.
Власт сиротињу не производи за извоз.
Само за своје потребе.
За разлику од правих, ниједан ратни пожар
није изазван непажњом. Сви су подметнути.
Зидови ћутања су
бедеми нашег пропадања.
Да говоримо научили су нас родитељи. Да ћутимо власт.
На нашем политичком отпаду може све да се купи:
од гласача до посланика.
Гласачка кутија је изузетан изум.
Она претвара нашу вољу у невољу.
Код нас постоје само бивша и садашња власт.
Опозиције нема.
Лоповима је довољно
само да даш своју адресу.
Све остало узеће сами.
Тамо где тачка стане,
ту реченица више не расте.,.
