Жељко Марковић – Афоризми
Не живимо као у ТВ дневнику.
Због оних што не силазе са екрана.
Не живи се сто година.
Толико се проведе на бирачком списку.
Били су власт.
Постали су власници.
Хоће нас шара!
Фарба нас ко стигне.
Студенти ће испливати на површину,
ако се не утопе у систем.
Продајемо будућност за фрижидер.
Нећемо имати у њега шта ставити.
Некима је за то исплаћена провизија.
Друштву се то никада неће исплатити.
Отворена диктатура је
кад су свима врата затворена.
Починиоце штитимо нечињењем.
Уз оно што нам се сервира,
иде кисели израз лица.
Нестају књижаре!
Кладим се, да знате зашто.
Сломисмо се радећи.
Остају нам само парампарчад.
Муштерија је увек у праву.
Закинута је на мери.
Изнели су своје виђење.
Верују им слепи код очију.
Предајемо све забораву.
Он узима оберучке.
Акције сузбијања комараца
треба проширити на све крвопије.
Топло, вруће, пржи…
Сунце има лепезу за све нас.
Обућари немају много пара,
али увек нешто капље.
Највише кад је кишовито време.
Пољуљају ме афоризми,
који ме не продрмају.
Кад афоризам личи на себе,
у њему се други препознају.
