Драган Миљковић -АФОРИЗМИ
Не може свако бити слободни мислилац. Слобода је за многе људе мислена именица.
Морамо да променимо мишљење. Друкчије се не може.
Људска душа је као птица. Она је несрећна и у златном кавезу.
Добар афоризам се не може (зло)употребити у политичке сврхе.
Афористичарски бисери не улепшавају стварност.
Збиља је сурова без шале. Збијајте шале на рачун збиље.
Ко дуже мисли, тај пише краће.
Дневно-политичка мишљења се мењају преко ноћи.
Држава је некоме мајка, а некоме маћеха. Не може се рећи да је све отишло у материну.
Никад није касно да се устане на време.
Није страшно што је све отишло дођавола. Страшно је што нам се само зло вратило.
Економска криза је велика. Немамо времена ни за излазак из кризе.
Најцењеније вредности немају цену.
Удбашки стручњаци траже нове жртве. Неко мора одговарати због злочина над старим жртвама.
Док је народ на службеном путу, празном државом владаће служба.
Удба им је у срцу. У глави су им тајни досијеи, прашина и паучина.
Исток смо на западу и запад на истоку. Зато нас нигде нема.
Пре него што човека саставе се црном земљом, удбаши га потпуно оцрне.
Да би народ веровао да држава гони велике лопове, ситни лопови су под лупом полиције.
Крвници проливају туђу крв.
Бивши радикали су потпуно раскрстили с прошлошћу. Направили су велики искорак у истезању бутних мишића.
Ако вам мисли нису сређене, обратите се психијатру. Он ће вас средити.
Није сам. Разговара са психијатром.
Нису сами. Излуђује их самоћа.
Партијски паразити су изабрали најлакши посао. Бирали су да не раде.
Нерад им ради о глави.
Чланови партије се деле на дупелисце и на оне који брину само о својој задњици.
Онима који не мисле својом главом, партија је обезбедила посао, стан и мишљење.
Паметни људи мењају свет. Будале не могу да промене ни мишљење о свету.
У лавиринту мудрости је много путева, али само један води до праве мудрости.
Није тачно да се само једном живи. И другима се живи, али други само преживљавају.
Опште добро уживају појединци.
Ако су правни стручњаци успоставили владавину права, зашто су сиромашној већини угрожена основна људска права?
Заостали народ трчи за вођом.
Немерљив је степен самовоље, тајновитости и незнања које маса исказује на изборима. Тешко држави која после избора добије вођу по мери бирача.
