Славица Агић – Афоризми
– Повремено одем до продавнице и разгледам цене. Проверавам своју издржљивост.
– Своју демократску вољу грађани доживљавају невољно.
– Овакве пензије нам омогућавају да поштујемо традицију. Хранимо се хлебом и сољу.
– Ја сам типичан представник свога народа. Џепови ми нису само празни. И шупљи су.
– Небеском народу стандард никако да се вине у висине. Контролори лета су исувише моћни.
– Пуна су нам уста наше земље. Зато грцамо.
– Пензионери све мање иду у паркове. Да не разочарају голубове.
– И пензионери су се раслојили. На оне са помоћним и оне са просјачким штапом.
– Опран новац се најчешће суши на сунцу Медитерана.
– Глад очију нема. Зато и не видимо једни друге.
– Криза се увукла у мене. Како јој је и она би очајнички да изађе.
– Колика му је цена, једино нам преостаје да гледамо у пасуљ.
– Будућност нам се смеши иронично нас гледајући у очи.
– Глад је најбољи зачин јелима.
– У нашем предузећу се друштвена имовина према нама понела потпуно недруштвено.
– Пљување је имало своју еволуцију. Најпре се пљувало у шаке пре почетка неког рада, затим се почело пљувати по улици. Сада пљујемо једни по другима.
– Туђе нећемо. Зато и немамо ништа.
– Ријалити и обећања се упорно настављају.
– Њен точак среће се окреће у смеру његовог возног парка.
– С’ истином је тешко. Лаж има више могућности.
