Жељко Желе Јовановић – Септембарски афоризми
1.
Стално су нам говорили да ће нам бити боље и сада никако да изађу из улога.
2.
Губитак слуха је болест која може да спречи настанак бројних других болести.
3.
Политичари се деле на оне због којих се хватате за уши, главу, срце или џеп.
4.
Једно време сам се осећао као мушкарац заробљен у телу жене, али се мојим рођењем то променило.
5.
Болест не бира, али се зато болесник често изабере.
6.
Новац има главу и писмо те су нас скратили и за главу и за писмо.
7.
Осмеху се у зубе не гледа.
8.
Колега, па зар мене? -обрати се банкар комарцу након што га је овај ујео.
9.
У свету се с генерације на генерацију преноси породични накит.
Код нас се преносе политичари.
10.
Ајд’ што не знамо за победу ове сезоне, него што не знамо ни за срамоту.
11.
У самом финишу прелазног рока наш репрезентативац је успео да пређе са једног сплава на други.
12.
Када си гладан- ниси сам свој.
Зато ваљда и гласамо како гласамо.
13.
Жали се један пензионер: Пре три године ми је умрла жена, још телевизор да ми се поквари и стварно нећу имати ни са ким да се свађам.
14.
Црквени миш?
Је л’ то онај што је добио грип па је сео у џип?
15.
Министар је обишао школу, за разлику од ђачких дана када је обилазио око школе.
16.
Данашњу Црвенкапу не би појео вук, али би је појео блам зато што нема корпу познатог модног дизајнера.
17.
Један мандат је довољан да се обезбеде макар три генерације.
Водите рачуна шта ћете сутра рећи наследницима ако не успете.
18.
Имамо владу које никако да се решимо.
Или због цензуре: Влагу.
19.
Музичари и политичари су једини који могу да живе од старих хитова.
20.
Ако се нешто не промени и врапци ће нам постати птице селице.
21.
Наши фудбалери се увек обрадују када да им на утакмицу дође политичка делегација.
Навијачи онда њима звижде.
22.
-Можете ли да ми препоручите неку трагикомедију?
-Наравно, ево баш имамо јучерашње новине.
23.
У прошлости је све било ружније него данас.
Раније се говорило- ружан као лопов, данас се говори -лепо се накрао.
24.
Никако да истерамо комарца из собе.
Зовемо га министар.
25.
У градском аутобусу се све мање осећа зној, а све више бели лук.
Стигла нам је јесен.
26.
-Где зека пије воду?
-Из нашег водовода сигурно не.
27.
Још су наши корени били на ниским гранама.
28.
-Како издржаваш?
-Не како, него колико. Њих петоро.
29.
Министар је изнео своје мишњење и још много тога.
30.
Наша земља је растресита захваљујући прецима који се преврћу у њој.
