Љиљана Крстић – АФОРИЗМИ
Проблеми нашег села за надлежне су шпанска села.
Правда је као Сунце – светла је и далеко.
Пошто мостови спајајуљуде, изградимо један у Народној скупштини.
Паметни, не пењите се на тезге. Нисте на продају.
Проређене шуме плачу због купљених диплома.
Почиње информативи програм. Ставите вату у уши.
Поједини народни посланици, док траје заседање, отварају уста само у скупштинском ресторану.
Прођоше многи возови, а ми смо још у чекаоници среће.
Појединима су се мождане вијуге исправиле као пруге.
Превише погрешних података, то је састистика.
Поједини нису тенисери, али редовно прикупљају рекет.
Приликом следећег прелетања, летеће перје.
Припрема се неко заседање. Уносе празну сламу.
Поједини могу да чине шта желе. Штити их имунитет и неурачунљивост.
Путеви опраног новца воде преко велике баре.
Поједине замлате намлатише се пара.
Просек старости становништва нам је неповољан, али за то нису криве крштенице.
Пораз су нам увећали аутоголови.
Појавило се светло на крају тунела – један залутали свитац.
