Јован Зафировић – СТОМАК, ПОДБРАДАК И ОБРАЗИ
Када се човек мења, промене се чине великим најпре онима са којима не проводи често време. Када је почео да мршави Крстивоје Србић из једног засеока на тероторији некадашње Старе Србије, која данас припада Косову и Метохији, нико није примећивао. Неуочљивости је допринело и његово смањено кретање по засеоку и осталим селима. Када је коначно једног дана изашао, почело се говорити о његовој трансформацији. Сви су били у чуду како је толико смршао. На њему није било педесетак килограма. Многи су то повезивали са његовом болешћу. Неки да је то намерно урадио, да заштити организам, други да га је нека бољка појела.
Говорило се данима, све док та прича није стигла до инспектората у Приштини, одакле су, хитно реаговали и послали специјалне јединице да испита случај Крстивоја Србића. Они нису делили мишљење да је узрок његовог мршављења болест.
Стигли су у само свитање и дигли га из сна. Био је зачуђен када је видео уперене цеви пушака и пиштоља изнад своје главе, знао је да није починио ниједно кривично дело, а све и да је хтео, није могао због своје болећивости. Крстивоје није био способан да потрчи стотинак метара, камо ли да некоме учини нешто нажао. Како год, одмах су му стављене лисице, а специјалци су почели да претурају по стану.
-Шта тражите, беспомоћно је говорио, шта тражите?
Током претреса, најзад му је, након што су целу кућу изврнули, један узвикнуо:
-Где кријеш?
-Шта, упитао је уплашено. Знао је да у кући и у дворишту нигде нема сакривеног оружја, знао је да унфироме српске војске нема, за шта су предвиђене велике казне, али је помишљао да му је неко, као у најгорем сну, сместио и сад га због тога хапсе. Пролазиле су му различите ствари кроз мисли док су га ударали по бубрезима да призна где крије оно што су тражили, а он није знао.
-Где су ти стомак, подбрадак и образи?
-Молим? Упитао је.
-Шта мољиш, прићај где је инаће у затвор!
-Не знам о чему причате. Одговорио је.
-Знаш ти добро. У станицу, па тамо признаш!
Брзо су га, пред женом и децом која су кукала и у очају гледала растурену кућу, стрпали у марицу и одвезли у полицијску станицу. Ништа Крстивоју Србићу није било јасно, али се са судбином до полицијске станице помирио. Отуда, док су га везаног возили, знао је, нико није изашао, па неће ни он. За шта је и био у праву.
На инсистирање да призна своја непочинства у виду сакривања стомака, подбрадка и образа, остао је забезекнут.
-Смршао сам само. Говорио је.
-Кога питао да мршаш?
-Доктор ми је рекао, због здравља.
-Доктор, а?
-Доктор, Бога ми.
-Е, ако је тако, онда и доктор да апсимо. Али признај.
-Шта да признам. Смршао сам због здравља. Шта сам погрешно урадио? Питао је сав утуљен Крстивоје.
-Радиш против државу! Ти си против устав Косова!
Како, зашто, није му до краја било јасно, све док му није, један Србин, припадник косовске полиције, није објаснио, кришом, на брзину, да га не примете:
-Терете те, рекао му је, да си мршављењем радио против суверености Косова и да је због твог мршављења, које није мало, Косово, у међународним оквирима изгубило на тежини.
