Славица Агић – Афоризми
– Немају слуха за нас, али ипак траже да играмо како они свирају.
– Ивер се удаљио од кладе. Више се не препознају.
– Не сећам се бољих времена. А није до сенилности.
– Уз фатаморгану смо пребродили и овај дан.
– Временом се ствари мењају. Сада пас који лаје и уједа.
– Површни људи умеју дубоко да забразде.
– Сваки њихов промашај нас погоди.
– Још је добро било док се падало са коња на магарца. Имало се на чега пасти.
– Један господин је избацио из куће кућног љубимца. Удомио га је бескућник.
– Рад је створио човека, а плата је од њега направила мајмуна.
– Пуна ми је капа празних џепова.
– Кад се подземље распали гори земља.
– Када сам чула да кућни љубимци упијају негативну енергију укућана, схватила сам зашто је наш вучјак липсо.
– Не одвикавам се од ничега, јер на ништа нисам ни навикла.
– Кад све ово успемо преживети не остаје нам много живота.
– Каже да је толико стекао јер се задовољавао малим. Мало лево, мало десно.
– Он не може да дође до себе, од свих оних око њега.
– Ако је око нас колективно лудило, онда је то наш колектив.
– Док смо успели да се закачимо за последњи воз, пругу је већ неко однео.
– За буре барута је опасно када се пали и лула мира.
