Славица Агић – Афоризми
– Времена су вунена. Зато и гребемо.
– Некада се сматрало да су предузећа била друштвена. На крају се испоставило да заиста и јесу – крем друштва.
– Свака неприлика направи прилику.
– У пролазу смо се на тренутак препознали пролазник и ја. Чини ми се да је то мој први комшија.
– Не заносимо се немогућим. Нама је и могуће немогуће.
– Код нас не може нико да се сети ко се последњи смејао.
– Џаба што на пијаци можеш пронаћи све. Не дају за џабе.
– Осмех, када се и појави на нашим лицима, више личи на грч.
– Буре барута прати димне сигнале.
– До дана данашњег није утврђено шта се тачно подразумевало под – братство и јединство.
– Бољи живот нам не треба. Од онога о ком сањамо.
– Добро је што нам се појавио осмех на лицима. Још да није ироничан.
– Ми смо народ који изнад свега поштује пријатеље. Само треба наићи на њих.
– Сви ћемо ући у историју, али ће бити као и у животу. О нама се неће причати.
– Не дамо ми нашег Марка Краљевића, његовог златног шестоперца и чувеног Шарца, за све новопромовисане роботе.
– Не дамо да нам дирају историју. Волимо је овако накићену.
– Нас сада нико не може да фарба. Још је свеж молерај.
– Гледам ове роботе обучене за пеглање. Какав им је став, као да ће пеглати нас, а не наше кошуље.
– Прешли смо стотине миља да би стигли до обећаног живота. Али није то наш миље.
– Ја не трачарим са комшиницама. Не познајемо се.
