Милко Грбовић – ФЛАШО МОЈА МИЛА
Флашо моја мила, најлепша невесто
покривена чепом до прве ноћи брачне,
кад га као појас невиности начнем
никад га више не вратим на место.
Узани ти грлић ужитак спутава,
него да си већа, бар као цистерна,
да ти гради нису јединица мерна
јер све испод тридес – патока бљутава.
Па свакога јутра чим се мука јави
трактори ми тешки верглају у глави
и кад више не знам како бих се спасо
пре него ме опет у бунило баце
сурвам се у подрум до купусне каце
да тамо натегнем спасоносни расо.
