Оде глувом вођи певамо без гласа
изгубљени, сами, жељни сувог хлеба
на трактору, пешке, тражимо пут спаса,
обећану земљу видимо врх неба.
Недорасла деца, старце на пут воде,
колоне без краја, докле поглед сеже,
убрађене жене певају му оде,
напуштеном земљом лелек се разлеже.
Лебдимо ван света, јер се вођи не сме
окрепљени братском чашом живе соде
његови нас жбири уче нове песме,
не иду уз виски избегличке оде.
Radost tuđeg osmeha Za dangubu vremena nemam, za entuzijazam i ponos drugih se spremam, postojan uspeh očekujući, i svojoj se nadam sreći. Jedva čekam – ne mogu poreći. Napred moramo jedni druge voleći, grleći, a Прочитај више…
Флашо моја мила, најлепша невесто покривена чепом до прве ноћи брачне, кад га као појас невиности начнем никад га више не вратим на место. Узани ти грлић ужитак спутава, него да си већа, бар Прочитај више…
Ništa me ne čudi u principu, čudi me Ništa stvarno: što i ono ne posta Nešto, jer u nas je i to moguće. Moglo bi bar tašnu da nosi, praznom dušom da je puni, Прочитај више…