Slavica Maksić – AFORIZMI
U odnosu na Istok i Zapad, mi smo na jugu koji se, kako tvrdi geografija, deli na jugoistok i jugozapad. Ona je kriva za sve naše nevolje!
Jednom čoveku je najteže – primer za superlativ, ali je to još daleko od elativa. Kako on glasi uči se u srednjoj školi.
Birokratija toliko sumnja u nas, da si, pre ili kasnije, primoran da odužiš svoj dug – varajući je!
Političari daju avansni pristanak, pa posle pitaju o čemu se radi.
Državni praznici su pokretni, uvek prema bližem vikendu.
Milioni gladnih i žednih najbolje govore o tome dokle je čovek stigao.
Ljudske zajednice imaju radilice i trutove kao pčelinje, samo što njih rađaju matice, a nas radilice prethodne generacije.
Lakše je pratiti druge nego sebe.
Kockarnica je mesto za isprobavanje sreće koja samo što nije.
Kladioničari su najveći fanovi računa verovatnoće.
Ljubav prema igri vodi u sport ili politiku.
U sportu čovek pokazuje snagu sebi, a u politici drugima.
Onaj koji shvata politički poraz sportski ostaje u sedlu. I može da jaše dalje!
Borci za istinu i pravdu su razliti. Mnogo je to za jednog čoveka.
Nekada je džigericu jela sirotinja zbog cene, a danas dobro platežni – zbog anemije.
Ne trebaju nam stručnjaci za zemljotres. Naši potresi su drugog porekla: između srčanog i moždanog udara.
Imamo Juga, Istoka, Severinu. Samo se zapad ne prima u našim krajevima.
Doseljenici su prvo oteli zemlju Indijancima, a onda doneli zakone kojima štite svoju imovinu. Znaju ljudi za red.
Aforističarima ponestaje reči za stvarnost koja je nestvarna!?
