Љиљана Крстић – АФОРИЗМИ
Полиција верује да су њене палице најбољи седатив за народ.
Роде, ласте, кажите младима да се и они врате.
Радничка и партијска књижица су сестре близнакиње.
Ради на изградњи моста, али никако да премости од плате до плате.
Рентијери не морају да раде од куће, од кућа живе.
Рибокрадице су мала деца за рекокрадице.
Рђави људи гори су од зарђалог гвожђа.
Редовно посећујемо коцкарницу шанси и увек губимо.
Рука богатих је на даљинском управљачу, којим управљају светом.
Разговарали су у четири ока, али су заборавили да зидови имају уши.
Руке смо испразнили, мозак изгубили, а кожу продали.
Рогови сложени у тачки, то је афоризам.
Раде на томе да искорене крађу. Односе све.
Решио је да овог лета разгледа свет. Купио је географски атлас.
Сатиру не треба умивати, јер бледи и не види се.
Старији би поклонили младима поверење, али у замену за младост.
Сиђи, Домановићу, да ти се рачунар од рада усија.
Студенти медицине знају да су лактови најважнији делови човековог тела.
Све је више акробата чији глас господари телефонском жицом.
Српска панорама: министарске ноге у скупим ципелама, а испод њих заклетва.
