Стефан Стошић – Токсична принцеза (сатирично – урбана поезија)
Тражио сам цурицу –
нисам био нимало пробирљив.
Само сам желео да има
цицу, гузицу и пицу.
Чекао сам да окачи „ДМ“ или „ТР“,
јер сам поприлично стидљив.
Појавила се она –
алтернативка дебела.
Тежа од слона
и попут авети бела.
Имала је шишке и гримизну косу,
пентаграм око врата и брњицу на носу.
Са ранца јој је висио привезак „Хелоу-Кити“,
ал’ је могла литар асепсола на екс попити.
Отишли смо на дејт – попили по „Монстер“,
дозволио да ме веже, к’о да сам јој кер.
Звезда је ТикТока и краљица драме,
јавно је делила поруке матораца
који је својим ђокама маме.
Често је надрндана и вејп од јагоде пуши,
а каткад причама о бившима
почне да ме гуши.
Кад би била у периоду –
критиковала би моју
недовољно „еџи“ моду.
Тад би стално приговарала
и тражила нешто слатко,
оставио сам све паре слаткој кући,
јер сам желео да ме милује глатко.
Токсичним понашањем ме је
временом одбила –
бакља љубавног ратника у
мени се угасила.
Је л’ се сећате прве строфе
у којој сам рекао да не пробирам?
Зајеб’о сам се – боље да сам остао
у мемљивој соби, да на миру мастурбирам.
