Славица Агић – Афоризми
– Важно је да полажемо наде. Можда ће се нешто излећи.
– Нисам ја човек који говори из трбуха. Ја сам гладан човек.
– Свео је разум на такву меру да никога не разуме.
– Гладни смо праве истине. Биће то дуго гладовање.
– Бабу и деду смо послали у старачки дом, а упоредо трагамо за аскурђелом и сурдепачом.
– Истерана правда се правда да није она због тога крива.
– На самом почетку извукли смо дебљи крај.
– За понеке нема зиме ни за шта, а за неке нема ни лета ни зиме.
– Толико високо је узлетео да ми не можемо ни поглед да добацимо.
– Дошло је време; ја теби, ти мени – не можемо ништа.
– Ја не волим да трачарим. Зато мене не воле комшинице.
– Бос се не изува, али и тешко обува.
– Човечанство је можда напредовало, али човечност је дубоко заглибила.
– Знам да је људски грешити, али не мора он бити баш таква људина.
– Изнели смо доста ствари на чистац и направили сметлиште.
– Свет у напредак незаустављиво срља.
– Не плаши нас кад нас сатерају у теснац. Тескоба нам је природно станиште.
– Код мене нема лабаво. Каиш сам чврсто стегла.
– Сви су на страни правде – своје.
– Ја на сваки уранак закасним.
