Славица Агић – Афоризми
– И родитељи су на он лајн. Прате децу из кафића.
– Правда је достижна, али је у рукама неухватљивих.
– Подвукао сам црту. И? Сада сам на линији.
– Теше нас да време ради за нас. Све смо ближе крају.
– Нема више подела. Што је било поделило се.
– Подигли смо куку и мотику. И окачили о клин.
– Кризни штаб чини све, само да он не кризира.
– Ко успе да узјаше не пада му на памет да сјаше.
– Никако да препознам благостање које нас је снашло.
– У кладионице идем искључиво да посматрам – како и други промашују у животу.
– Гледам само, нит више правника, нит више обесправљених.
– Ухапсили га. Нашао се у необраном грожђу.
– Малом човеку је довољно мало обећања да га много превариш.
– Не знам да ли нам баш толико треба мобилни телефон, али знам да без њега нисмо сви своји.
– Не качим се ја са онима на власти. Немам за то качаљку.
– У времену када се све мери новцем, ми немамо времена.
– Није нама криво време што нам се догодило невреме.
– Јасно нам је да је новац измишљен да нас мучи, али зашто толико јуримо ту муку.
– Из фотеље се много тога не види, али када си у њој и ниси баш много знатижељан.
– Не чуди што смо неснађени. На земљи, а Небески.
