Милан Гајовић – A Ф О Р И З М И И С А Т И Р И Ч Н И К О М Е Н Т А Р И
Западни идеал: Црна Гора као невладина организација.
Непотизам је доказ да је наша држава једна велика Породица.
Наше вође се (ре)креирају у иностранству.
Полиција је пребила грађанина, јер није пружио неспоран доказ да је присталица владајуће партије.
Истакнути владајући појединац, како то масовно обмањује.
Сила царује, продата памет јој даје легитимитет.
Они који не виде даље од носа имају владајућу диоптрију.
-Криминал се обахатио! – кликнуо је обахаћени вођа.
Црногорски комуниста је био принуђен да постане (нео)либерал. Престао је да буде Србин, а комунизам је пропао.
Били смо петсто година под нашима, а не под Турцима, јер су се наши, постојано и успјешно, инфилтрирали међу њихове руководеће кадрове.
Прва Фамилија је, још увијек, матична ћелија наше државне управе.
„Елитне“ црногорске груди су јастуче за медаље.
Принципијелан Црногорац живи у нетакнутој природи.
Црногорци су толико лијени да све мање упражњавају и рад који је ствара човјека.
И наши покојни преци чупају националне коријене. Одоздо!
Наш социјализам је био друштво у којем су се радници бавили интелектуалним, а интелектуалци физичким радом.
Братоубилачки рат је завршен братством и јединством зараћених страна!
У титоизму је владала хармонија. Морало се пјевати по владајућем такту.
Редов је устоличен као маршал у лијевом Јајцу.
По бирократским мјерилима, грађанин је средство за узнемиравање чиновника на послу.
Што грађани искрено мисле, протесне пароле и транспаренти говоре.
Мануелни радник је купио диплому и постао владајући интелектуалац.
Ко режира политичке процесе, полиција му монтира кадрове.
Да би остао у игри, предсједник је жртвовао крупне фигуре у партији.
Карл Маркс је, за пролетере, написао „Капитал“, али га је оплодио у мегакапиталистичком врту Великог Брата.
Позоришни комад је био толико револуционаран, да су глумци користили бојеву муницију!
Ко на брду ак’ и мало стоји, ужива у надмоћи над онима који се налазе на нижој надморској висини.
Архитекте своје грешке покривају мермером, љекари земљом, а државници – статистиком.
Незнаног јунака не треба посебно представљати.
Један политичар је налик Буридановом магарцу. Не може да се одлучи између жене и љубавнице!
