Славица Агић – Афоризми
– Није нама срећа окренула леђа. Она не зна ни да ми постојимо.
– Шансе су већ подељене. Сада се деле ови без икаквих шанси.
– Не треба да чуде оволики пожари на земљи, кад сви хоће да пале из земље.
– Пожар некада букне одједном, а понекад жар, по-жар.
– Остали смо без памети. Сва се дела у вештачку интелигенцију.
– Отуђеност је наступила на свим пољима. Чак препознајем и моје отуђене афоризме.
– Афористичари пишу ли пишу, па се записали. Права Ресавска школа.
– И сада ће опет страдати недужни. Једина срећа, нема их много.
– Уместо да кућу чистимо, полирамо, ми смо је исполитизирали.
– Моја пензија ми од дажбина не успе да оде у џеп. Али ми зато оде на нерве.
– Не берем ја туђу бригу; већ динстам своју.
– Наш привредни раст је за неповеровати. Зато и не верујемо.
– Томе што смо све више нико, помаже што немамо ништа.
– Стање у земљи је озбиљно. А ми и даље збијамо шале.
– Наступајуће тешко време је само време без промене.
– Нит сам на линији, а ни на црти. Више сам окружен.
– Новопечени богаташи су добро ферментисали своје богатство.
– Иза свега што сам рекао стојим. Зато и нећу кренути.
– Од таквог је материјала. Само мисли на материјално.
– О повратку на село не маштају више ни кокошке, ни свиње.
