Марко Миљковић – МОЗГАЊАЊА
МАРКО МИЉКОВИЋ је рођен 1986. године у Крагујевцу. Завршио је српски језик и књижевност на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу. Објављивао је у више дневних листова и часописа. Пише афоризме и кратке приче. За афоризме је добио Златну кацигу (Крушевац, 2014) и награду Млади Типар (Пљевља, 2016). живи у Крагујевцу
Књига афоризама „МОЗГАЊАЊА“ – Народна библиотека „Вук Караџић“ Крагујевац, 2017.
Избор афоризама
Премијер је потписао оставку и направио хартију од вредности.
Док народ тавори, власт товари.
Пијанима од власти народ плаћа цех.
Утицај ограничених је немерљив.
У Скупштини је повређен члан 103. Остали чланови су већ на
лечењу.
Накриво насађенима је све равно.
У Србији има највише масона. Сви слободно зидају где стигну.
Ко живи са чобанима, ни овце му неће тешко пасти.
Српски прстохват је са три прста.
Кога погоди ракија, промашиће шток.
Срчани изазивају државне ударе.
Не пишај где стигнеш! Негуј уринокултуру
Образовали смо радну групу. Нисмо стигли да је васпитамо.
Бескичмењаци су несаломиви.
Везао сам се за власт. Сад имам одрешене руке.
Ко узме, каљаће се. Ко не узме, кајаће се.
Многа породична стабла су угашена преко гране.
Остајте овде. Ситуација је безизлазна.
Шишам се на кратко. Да се власи не сете.
Помозимо кенгурима. Сваког дана им је глава у торби.
Добио је решење, али не разумем како са оваквом поставком.
Раша Папеш о афоризмима Марка Миљковића
НА СТАРТУ
У мноштву књига афоризама које су објављене у последње време, ево још једне. Такорећи, ништа ново, али ради се о првој књизи младог аутора која се у старту разликује. Почетници се обично ослањају на познате сентенце, фразе, пословице које разрађују и прилагођавају сопственом мишљењу – док овде аутор на себи својствен начин вешто комбинује појмове и мисли, стварајући нове ефекте читања афоризама.
Ретко се догађа да афористичар већ на почетку своје каријере искаже толико самосталности и вештине, имајући у виду да је у питању кратка форма у којој нема места за прикривање, а која захтева да се испоштују одређена правила и критеријуми како би се афоризам остварио као бритка и блистава мисао.
Може се очекивати да ће Марко Миљковић успети да заинтересује љубитеље афоризама и да ће својим неоспорним талентом имати шта да каже и у будућности. Тим пре, јер је свестан да су пред њим године посвећености, сазревања и доказивања.
Истовремено, ова књига је од значаја за све који прате ову популарну форму, јер се појављује у време када нема много младих аутора, а и простор за пласман њиховог рада видно је смањен. Да не кажемо – унапред дат некима. Само младост доноси нови дах и дух, и поседује ону неопходну свежину која обећава, па стари асови могу да очекују да добијају достојног наследника.
Похвалу заслужује и издавач који је, објављујући ову књигу, подржао Марково првенче, показујући тиме уверење да Марков почетак није само ниски старт.
Раша Папеш
