Пљеваљски афоризам: Миливоје Шћекић
Боље да ме прогоне мисли него полиција.
Власти највише сатиру сатиричаре.
Када сам се сабрао,
одмах сам се одузео.
Лоше је што судија дијели правду.
Она мора бити цијела.
Колико је људи са одликовањима завршило у затвору?
У математици тражимо непознате, а у животу познате.
Како се са ћоравим гледати у четири ока?
Рђа напада гвожђе, а не само човјека.
Човјек је наше највећче богатство.
Зато га стално експлоатишемо.
Некада су родитељи изводили дјецу на пут,
а данас на улицу.
Највише људи прегази вријеме.
Да ли се мајмун каје што је од њега постао човјек?
Миливоје Шћекић је рођен 1947. године у Беранама. Био је професор у гимназији и Средњој стручној школи у Пљевљима. Био је активан у ваннаставним и спортским активностима, посебно у шаху и планинарству.
Објавио је збирку Афоризми и хумор, у издању „Унирекса“, Подгорица.
Умро је и схарањен у Пљевљима 2010. године.
