Милован Витезовић – Српска посла (Типар 1998.)
СРПСКА ПСОВКА
Њом су нам једини уста пуна
До самог срца смо их отворили
Кад опсујемо тек се рачуна
Да смо српски проговорили
Она је наш поздрав на путу
Наш наставак за лику и опуту
Од ње и бог се стреса
Скидамо му гаће и све са небеса.
Наша је прва и наша задња
Између којих нижемо ниску
Све што радими – јебена радња
За коју некоме ређамо по списку.
С њом све нам је јасније
Од ње немамо речи часније
У памети нам кључа, у језику ври
Спремни смо све да пошаљемо у три.
Али ни уједну да одемо
У њу нас нико не сме таћи
Где се псовком пободемо
Само нас мртве могу помаћи.
Са псовком ћемо све опослити, све предузети
Њом ће све народ позлатити
Могу нам отети све, могу нам све одузети
Само нам њу не смеју ускратити.
Решава питање поноса, части
Без псовке све нас је стид
Наше је велико поштовање власти
А кад нас затворе: Јебем ти зид!
