Владимир Мајаковски – ХИМНА РУЧКУ
Слава вама, који ручате милиони!
И вама, већ сите хиљаде!
Ви, што измислисте бифтек, буљоне,
хиљаде тањира изобиља.
Ако гранате ошину,
хиљаде Ремсова кад рабиле скроз би –
ипак исте би биле ножице кокошију,
и на стари начин дисао би ростбиф.
Стомаче у панами! Зар заразит то ли
Величином смрти ради нове ере?!
Ни од чег не може тај да оболи,
сем од слепог црева и колере.
Нека у сало потону сасвим зенице мале –
свеједно ти их отац забадава издељô,
макар на слепо црево метнуо наочаре,
цревце ипак баш ништа – не би видело.
Ружније од тога ниси. Обрнуто,
да уста су сама, без ока, потиљка –
Одмах би могла сместити се у то
Читава фаширана тиква.
И глув и слеп , спавај тако,
с парчетом пирога у руци,
а крокет ће дотле на стомаку
твом да играју унуци.
Спавај, не узбуђуј се сликама крви,
тим што је пожаром опасан свет тесан –
млеком су веома богате краве,
безверно богатство је говеђега меса.
Ти, што си ропским обичајем везан,
ако се пресече задњег вола врат,
и ако нестане задње траве влат,
конзерве ћеш справити од звезда.
А ако умреш од котлета и буљона,
даћу за споменик наслов прикладан:
„од толиких и толиких котлета милиона –
твоји су четиристо хиљада.“