Jedan školski čas o istorijskoj ličnosti u novoj eri – Pisuvala Slavica Savić
Jed’ n, školski čas, od istorijsku ličnos’, u novu eru. Učiteljica ne beše propituvala, da vu reknemo, koja je istorijska ličnos’, da gu opišemo, i ja se prvi javi, izlete ko ždrebe pred rudo, što se kaže, ko brzak, jer mi se od pamet tresnu, onaj svetska sveznalica, sa cvikeri, i ratlos pogled, mrtav ozbiljan, a kak’v, bi bija. Bil Gej’s, je učiteljice istorijska ličnos’.A,što Perice, takoj misliš? – Pa, takoj što nesmo morali, da idemo u školi. Samo što smo morali, da, nosimo, maske, i kako je moj drugar iz klupu, Mita, poneja iz fioku, mamine gaće tange, i turija preko usta, pa se cel razred tolko glasno smejaja, dok učiteljica, to jes’ Vi, neste, ušli, u, učionicu i rekli mu:“Mito, brgo da, iskočiš iz učionicu i da, skineš toj od usta!“ – I dali ste mu, običnu novu hiruršku masku iz Vašu, tašnu. – Onda se je jed’n, drugar, iz z’dnju klupu setija, da je istorijska ličnos’, Dr. Kon! – Zašto takoj misliš, Ivane? – Pa, takoj, što moj tatko je doktur, i ja ću krenem po njegove štrapke. Ću lečim ljudi, od infekciju! – A, toj se vika!?.. A, toj se vika.. Pripomaže mu učiteljica Slavka. A toj se vika:infektolog! – Dobro, Ivane sedi!-I ja se opet seti, da dodam potanko, još po nešto od istorijsku ličnos’, od Bil Gejtsa, da je čitaja mlogo knjige po jednu dnevno, za nedelju dana, kolko ja za cel letnji raspust… Da, je izmislija softverski program, virusi, antivirusi, za kompjuteri, pa je teja, još više da zagazdi, pa je prešja na ljudi,i izmislija ovuj boleštinu od koju se pazimo i cvikamo:Covid.-Odokle ti toj, koj ti je toj napričaja! – Tatko li!? A? – Ljuti se učiteljica, prevrća s oči, i vika mi :“ajde sedi Perice, ne traskaj više, kad ne znaš. I mi takoj u odeljensku zajednicu, završimo s oratu, i razmišljanje, koja je toj istorijska ličnos’, u novu eru, po naše mišljenje.
