Пљеваљски афоризам: МИЛКО ГРБОВИЋ
Ја сам медицински феномен:
Пијем с ногу а тресу ми се руке.
Граница Црнен Горе је на Ранчу.
Отуда толико каубојштине.
У ком је телу ђаво најопаснији?
У гласачком.
Неке жене се удају из љубави,
друге из рачуна, треће из породилишта.
Револуција једе своју децу.
Наша је прешла на унуке.
Конац дело краси! –
рече марионета.
Ко је ту елита:
проститутке или муштерије?
Нашим старим аје последња нада Свето писмо,
а младим агарантно.
Чачкање мечке је
медвеђа услуга.
Увек смо се волели,
такорећи из дна душе.
Од чврсте руке остали су:
шака јада и дуги прсти.
Шаховска дефиниција девице:
такнуто – макнуто.
Милко Грбовић је рођен у Готовуши, Пљевља, 1957. године.
Гимназију је завршио у Пљевљима, а Економски факултет у Београду. Живи у Београду.
Пише пјесме и хумористичке прилоге. Објавио је збирке поезије:
Пирови порази
На небеску вагу
Завичајне бакве
Вјетар пуше с Готовуше
Двогласник (заједно са Милошем Јанковићем)
афоризми су му заступљени у више антологија и заједничких књига, као и у великом броју листова и часописа.