Афоризми Славице Агић
• Неки штеде (не дај Боже), за црне дане. Код нас су то двоје нераздвојни.
• Некада је деци било дика одликаш бити, а сада кад им је мама у програму ријалити.
• Неки, наш патриотизам пореде са мазохизмом.
• Гледамо само, нит више правника – нит више обесправљених.
• Са овим пензијама једино можемо глодати репу. То је наш повратак коренима.
• Не разумем што се сви каче о власт. Зар није довољно што нам се она окачила.
• Једва је чекао да стане на луди камен. Сад му се чини као да је у каменолому.
• Погрешно смо протумачени. Нисмо ми народ колективног чекања – већ чекање бар неког колектива.
• Крупни капитал нас је прогутао ко саом капиталац ситну рибу пљуцкавицу.
• Стигла нам је обећана светла будућност – улична расвета шљашти.
• Знам ја колико вредим. Само да то не сазнају други.
• Не требаш је тражити лучем. Будала се сама јави.
• Баш нас је задужио. Још (по)враћамо.
• Ми смо предвидели, а Он је превидео.
• Када би сада бирали нову химну, верујем да би водећи предлог био: Још не свиће рујна зора…