Миодраг Стошић – РУКА РУКЕ
Свако јутро у мом трамвају
Кад смо још више у мраку
Док људи около гребу и лају
Гледам једну женску руку
Кад она уђе ја сам већ унутра
Увек изађе негде пре мене
Гледам ту руку свако јутро
На снежној кожи дубоких вена
Те плаве вене на твојој руци
Никад нисам видео исто
Откад сам их приметио у невољи сам
Зато што изгледају као нотни систем
Како да тражим твоју руку
И да будем све у животу
Ако направим буку од музике
И увек стављам погрешну поруку?
Не могу да скренем поглед
Моје пролеће одлази из пасте
Цео живот гледам у грану
А не у дрво из којег расте
