Бранко Ћопић – НЕЗАВРШЕНА ПРИЧА….
Не бих оно давно доба
ни за какве дао новце,
кад сам некад испод гаја
с дедом радом чуво овце.
Куд побеже моје златно
прибежиште неповратно?
Кроз бисерну перлу стада
наш се шаров вредно маје,
а дјед везе старе гатке
и рођене доживљаје.
Бајке су му срцу драже,
а остало ђедо лаже.
Кад понекад небом крене
мрки облак бљесне муњом,
Ја скровиште трком тражим
под старчевим црним гуњом.
Ни у зечјој логи није
сигурније и топлије.
Одвели ме давно пути
тамо где се бајка скрива.
Стадо нам се истопило
под могилом дјед почива.
Куда даље дједе мили
пути ми се замрсили?
И докле ћу у лутању
по свијету да се млатим?
Слутим, већ је дошло вријеме
дједу своме да се вратим.
.
Ђедо драги заштитниче ,
заврши ми крај од приче.
