Snežana Marko – Musunov – Razdvajanja (poezija)
Kad mašina neposlušnost pokaže
drugačije je nego kad čovek slaže,
stigne ga kazna ˗ jasna,
pogodi ga pravde rat,
ne spasava laži viši sprat.
Suzdržavanja od pravičnih razmišljanja
ne vode u antistresne vode,
suštinu stvari ne pogode,
raspad očiglednosti provode;
uništeni životi prete da nas odvoje.
Savet za početak nije u potiljak metak:
misli spojenih sudova
uz pokrete udova, agitovanje
nezanemarene savesi, uzvišene svesti,
a da nije bes od koga se pada u nesves’.
Stisnuti zubi i stegnuta pest
nisu uvek stimulisana vest,
stisnut stomak i crevni ogranak,
neporican šok, protestni blok,
vremenski protok – svako svoj Bog.
Nedokone, ekonomski oslobođene žene
je l’ to stižu u nevreme
ili im je pravi pobednički čas
da povedu mizogine u spas od dvoličnosti
noćne more na sav glas?!
Monopolna primena prava
koga pretakanjem spasava?
Varnica regrutovanih, odbeglih…
ne zna se broj, prebrojavanja
čeka nas spoj. Gledalaca čekača – roj.
Granične linije opiranju društvenih prilika,
gde su? Oformljene organizacije,
akcije što ih predvode poznate gracije,
minuti ćutanja, stalna lutanja,
umetanja, podmetanja, raslojavanja…
Opreznost, smernost, pa samouverenost,
zid, ograda, široko polje,
gledaš, preskačeš, trčiš, vodiš…
sve je do tvoje volje,
celovito, načas, zauvek razdvojeno…
Nenametljive angažovanosti
i skromne mogućnosti
neretko potru ambicioznu potku
razvezivanja stega ma oko čega.
Dislocirani u radu bivaju ometeni.
Pomoću ogledala sliku svoju kad vide
umeju da je se postide,
verodostojnost pokaže,
ne ume da impulsno slaže,
nelogičnosti zamaže.
