Slavica Savić – MODERNA PEPELJUGA
Nisam tražila princa. – Tražila sam, haljinu i jedno veče… .. I, dobila sam. Koktel parti, sa mnogo zvanica, i on, cool dasa, sa sentiš pogledom. Prišao mi je, za šank.
– Šta, piješ? – pitao me je.
– Vermut! – rekla sam.
Počeli smo lagano ćaskanje….Pio me je, pogledom, kao ja vermut. -Gustirao me je pogledom, kad sam ispila, vermut. Navukla sam haljinu, do iznad kolena.
– Kakve, haljine, voliš?
– Ovakve čipkaste. I svilene!
– Hoćeš da ti kupim jednu!? –
Šetali smo Bulevarom Revolucije, gledala sam u izloge.
– Evo, hoćeš, ovu?
– Da!
Kad nam je, prodavačica rekla koliko košta, zavrtelo mi se u glavi! Iskeširao je gotovinom, i pored, hrpe, kartica, u novčaniku. Odjednom sam od fine, i dobre, devojke, koja je pri tom i lepa i zgodna, postala, volšebno, nešto, drugo, moderna pepeljuga, sa sponzorom, koga devojke troše za dinare, i poslovna su pratnja, Arapima iz dalekog Dubaija, u Beogradu. On, princ, u belom Poršeu, odvezao me je u hotel, gde sam mu bila, devojka, za jedno veče. Dobila sam što sam tražila.
