Мирослав Алексић – НОВОСАДСКА ХУМОРЕСКА
НОВОСАДСКА ХУМОРЕСКА
У тој кући насред Кисачкога шора
(И сад је кафана звана Бела лађа),
Пијанино поред двокрилног прозора,
Мало укосо. Зид око чунка чађав,
На зиду је плакат, на њему догађај,
Одавно прошао. Папир избледео,
Покрај њега слика, панонски предео.
Млада, хрома дама и младић гргурав,
Који је крај ње до тог трена седео,
Крећу ка клавиру, он се уз њу гура.
Потом коврџави штима виолину,
Лепа жена листа свеску пуну нота.
Кад се погледају, осетиш топлину
Љубави и неког врцавог живота,
Магнета полова и полних лепота.
Прсте је спустила на клавијатуру:
Дворжак, Хумореска, она у Г дуру.
Крећу упоредо, такав је то комад.
Жена свирајући гута партитуру,
Гргурави лута кроз ноте ко номад.
Понекад зашкрипи и греши код тона,
Док га обасјава светлост њеног бића.
Незакривљена је, опојна ко она.
Сличица љубавна, на путу открића –
Милева и Ајнштајн, луди зет Марића.
