Афоризми Љупке Цветанове
Срећа јој увек закуца на врата
кад супруг није код куће.
Не треба ми отскочна даска.
Покварићу фризуру.
Ма идите до ђавола, мушкарци!
Ја ћу вас тамо чекати.
Испустила сам шансу.
Нису ми је пружили како треба.
Љубави, врати се!
Загорео ти ручак.
Раније расположење жена је било повезано са осећајима.
Данас, с тиме како су јој нацртане обрве.
И раније је било неписмених,
али нису имали диплому за то.
Пријатељима који одлазе у иностранству кажем :
напиши кад стигнеш… неки чек.
Вођа је промашени случај.
Преживео је неколико покушаја за атентат.
Стави му прст на чело.
Нека се стресе од страха.
За многе људе, шах је екстремни спорт.
Треба да мисле.
Историја је битна онима без прошлости.
Не повлачи линију испред глупости,
схвати ће то као старт.
Добро сам научила лекцију.
Ништа не знам.
