Љиљана Крстић – ИМА ТАКВИХ
(Награда „Растко Закић“ на „Сатира фесту 2021“.)
Најпре мораш да прелетиш
нож у леђа да забодеш
ослабљене да оставиш
да се окренеш и одеш.
Оне што су успону
да пригрлиш као своје
да им служиш и бориш се
лепши живот да ти скроје.
Иако је младост прошла,
сигурно и лако стариш
мораш добро да процуњаш
и диплому да пазариш.
Било коју, није важно
о високој некој школи
а шта ли се тамо учи
неће уво да те боли.
Кад ти странка колач зграби
комадину једну већу
пожелећеш фотељицу
ту једино тражиш срећу.
Бићеш шефчић, директорчић,
појуриће твоје кљусе
испред оних што не желе
да тапшу и клањају се.
Мислићеш да ти се диве
док поносно градом шеташ
мада јадан појма немаш
да се брукаш и лупеташ.
А доћи ће једно време
иза браве да се лежи
хајде ушима се покри
из јавног живота бежи.
