Бранко Вуковић – Сизифове фусноте (избор афоризама)
Сатиричар је ситна зверка.
Треба му коска да би оштрио зубе.
За мене нема зиме.
Покрио сам се ушима.
Мостови спајају људе.
Зидани мост их раздваја.
Црногорци немају страх од висине.
Свима се пењу на главу,
Метак испаљен у вис води промашен живот.
Бирократи здравље на шалтер улази.
Најтеже је бити пророк у свом селу:
Нема ко да те слуша.
О вирусу корона – ни ријеч!
Не могу очима да га видим.
Остати или отићи?!
У питању је јад!
Сазрео је као играч.
Чим га такну, одмах пада.
Откад му жена има љубавника,
потпуно је други човјек.
Пензије су можда мале, а можда и буду.
Руси нам увијек притекну у помоћ
кад им је најпотребније.
Преврћемо се у гробу.
Утјерују нам страх у кости.
Полиција је изашла на тeрен.
Одиграла је само за публику.
Кад образ отежа, подижемо га климањем главе.
Бранко Вуковић је рођен 24.10.1989. године у Бару. Дипломирао је на Kатедри за историју на Филозофском факултету у Нишу, а магистрирао на Историјском институту Црне Горе на смјеру Историја културе и историјска антропологија. Живи и ради у Подгорици. Афоризме публикује у штампаним и електронским медијима у Црној Гори и региону.
Књига афоризама „Сизифове фусноте“ објављена је у издању издавачке куће „Алма“ из Београда.
