Афоризми Милана Пантића
Да би га сви видјели у пуној величини, потребно је да се неки људи од њега одмакну!
Читајући критику стиче се утисак да у нашем друштву ништа не ваља. Добро је да се смије критиковати.
Мој син уводи правило да учење буде изузетак.
На фејсбуку ми је ограничен број пријатеља, али ми пријатељи нису ограничени.
Сад знам да сам био лош ђак, нисам научио да уживам.
Дјеца су по цијели дан на мобилном, никако да се дозову!
Поскупљења су повољно утицала на моје здравље, више ми није потребна никаква дијета.
То што су нам градови најзагађенију на свијету, не мируше добро ни за наша села.
Све је покривено камерама, само још да камермани прођу полиграф.
Живот човјека је као ракија, питка је само средња фракција.
Руше стару зграду да изграде нову, сад је јасно коме смета Ваша фотеља.
Возио сам престижан аутомобил, сад су ме многи претекли.
Срамота је не крити срамоту.
Кад питамо кад ће нам бити боље, морамо тачно да знамо ко смо ми.
На јавној сцени су се појавили и други сатиричари, инспирисали их они први.
Жене воле кад се мушкарци доказују, посебно на касама шопинг-центара.
Расподијелили смо послове по кући, ја читам, а жена ми броји.
Вирус короне се показао отпорним на све предузете мјере, осим на мјере кризног штаба.
Крадем Богу дане, замаскирао сам све трагове.
Добио сам плату, мало ћу да потрошим данас, мало сутра.
