Slavica Agić – Aforizmi
– Naišla teška vremena. Sve će to narod iskijati.
– Ja ne gledam svoja posla. Tehnološki sam višak.
– Oni što guraju glavom daleko doguraju. Bezglavi još dalje.
– Nevinih nema, lupivši čekićem, reče sudija na kraju suđenja, prekorno gledajući sekretaricu.
– Srbija je obećana zemlja. Kome li se obećala?
– Priroda je zagađena, da ne bude u koliziji sa društvom.
– Kažu, blokirano nekoliko puteva. Pa šta? Koliko samo ima blokiranih mozgova.
– Kada se na nebu ukažu prilike, na zemlji se dese neprilike.
– Uprava preduzeća je uzela na razmatranje papire – vrednosne.
– Ušao je u svet kriminala iz znatiželje. Da sagleda sve te širine.
– Džaba su se uhvatili za vratove. Kravatu mu ne može skinuti.
– Od gazde je dobio otkaz. Šta se čudi! Neće valjda gazdaricu.
– Njih nekoliko se skupilo. Šire se.
– Dobili smo rat – u momentu kad smo mu se najmanje nadali.
– Ja moju potrošačku korpu ne iznosim iz kuće.
– Biće bolje! Vikaćemo još dugo, široko nam polje.
– Isceđen sam k’o suva drenovina. Nemam ni žutog petoparca.
– I ja bih diplomu, ali ne mogu. Samofinansirajući sam.
– Imamo glavnu figuru. Zato mi figuriramo.
– Naš anđeo čuvar traži posao na drugoj lokaciji.