Slavica Agić – Aforizmi
Hvatao sam se svih krivina. Drugim putem nisam mogao stići do njih.
Kaže da ga je pregazilo vreme, ali i on u svojoj osamdesetoj je to isto učinio vremenu.
Čekajući ulje na akciji, dočekaćemo ga na aukciji.
Nije čudo da prosipaju pamet kad im je bušna k’o rešeto.
Previše mi polazimo od sebe. Zato nigde ni ne stižemo.
Možemo mi reći da nema krize, ali da se nema, nema se.
Nije problem što je sve poskupelo, već što ništa ne možeš kupiti.
Subjektivna osećanja, objektivno, malo koga interesuju.
Svakome po potrebi. Za malog čoveka, malo.
Posla ima na pretek. Iznova se, oko svega, diže prašina.
Ne odmičem se više od TV – a. Tako dobar život nigde više neću naći.
Svaka nova rodna godina je besplodnija.
Dok pametni sve propametuju, budala se nauživa u ponuđenom.
Ko kaže da dinar ništa ne vredi. Vredi, ali samo dinar.
Za kupovinu sjajnih diploma, uglavnom se uplaćuje dobro opran novac.
Našli smo se u neobranom grožđu. Odlično, samo da završimo dok gazda ne dođe.
Predlog je prihvaćen jednoglasno. Samo glasom predlagača.
Moj politički protivnik mi je jutros skuvao kafu i spremio doručak. Moja mama.
Svojski se trudimo da preživimo. Pravi smo preživari.
Nama je sekira upala u prirodno stanište – sekiraciju.
