Милан Р. Симић – АФОРИЗМИ
Не слажем се са Тарабићима да ће сви Срби стати под једну шљиву.
Пре ћемо сви у једну душевну болницу.
Већина је паметнија кад ћути.
Чека нас тешка година.
И контејнери ће бити празни.
Ови који глуме да све знају добили су погрешну улогу.
Лако је написати не дамо Косово.
Папир трпи све.
Нема овде више шта да се прича, и тачка
Од како знамо за себе, сложно се делимо на наше и на њихове.
Наш народ воли много бајке.
Слуша их и са једном ногом у провалији.
У Србији нема културе разговора.
И кад причамо сами са собом, никако да се саслушамо до краја.
До рехабилитације, ни рехабилитовани нису били сигурни да су победили.
Србија је позориште из ког, због лоше представе, многи излазе из сале.
И историчари се позивају на добар политички афоризам.
Као сведока времена.
Афоризми су мртво слово на папиру.
После цензуре.
Избегавамо и разговоре у четири ока.
Због доушника.
Устав.
Жали Боже пара за штампање.
Годинама не можемо да се договоримо.
Око динамике завршних протеста.
Свака част Тарабићима.
Кад скинемо ову беду с врата, стварно ће сви да станемо под једну шљиву.
Наше медије уређује мрак.
Судија, и ја сам графите писао у име народа!
Није тачно да страни инвеститори добивају све за џабе.
Наша власт се уграђује.
Немамо само ми слабо памћење.
Цео свет брзо заборавља ратне злочине.
Спрема се велика ревизија светске историје.
Биће онако како није било.
Сваки шести минут је критичан.
Тад безакоње увек дочека својих нових пет минута.
Суд историје се одлаже јер сви сведоци су пристали на лажно сведочење.
Сиротињо, и народној кухињи си тешка.
