Милан Пантић – Афоризми
Почео сам да избјегавам алкохол.
У то име, живјели!
Фармација је пронашла лијек, још само да медицина открије болест.
Ја сам заслужни пацијент,
на мени су се учили љекари.
Ослободио сам се кукоља у пшеници, заједно са пшеницом.
Кад вам затреба помоћ, можете да помажетена сав глас.
Не живимо као у бајци, много је то ближе басни.
Не бих ни знао да живим у складу са законом, да Њутн није дефинисао инерцију.
Жене треба да буду обучене, да скидају килограме.
Није лаж да сам погледао у њене дуге ноге.
Окружени смо онима, који виде да нико не гледа.
Није лако бити далтониста у ратној зони, може да се крене за погрешном заставом.
Срби показују своју непристрасност, издају станове и Русима и Украјинцима.
Они који су цртали наше границе, треба што прије да набаве гумице.
На вратима се поздравим са сином,
он мени каже добро јутро, а ја њему лаку ноћ.
У нашем граду су мање куће на већој цијени, лакше их је рушити!
Гдје пресуше извори, ту почиње археологија.
Свака држава мора да се одржава,
а наша и да се издржава.
Срби нестају по систему кап по кап,
некога стрефи мождана, некога срчана!
Кад је жена на дијети, муж слободно може да се причести!
