Slavica Agić – Aforizmi
– Ne mogu da živim na visokoj nozi. Kratak sam.
– Svega ima kod onih kod kojih sve štima.
– Lanac ishrane se prekinuo u mom novčaniku.
– Svi smo za slobodu uma, samo ga treba svesti na stanje razuma.
– Odrani smo. Kasno smo shvatili da je u vezanoj vreći bila mačka u džaku.
– Informacije stižu sa svih strana, te ne čudi što je za nas njihova tačnost strana.
– Prezimiću u plasteniku. Najoptimalnija temperatura.
– Nestašice nas ne iznenađuju. Da svega ima, e to bi bio bum.
– Presipanje iz šupljeg u prazno je naš brend. Tako preživljavamo.
– Nisu nam potonule sve lađe. Upravo se odnekud čuje; kud plovi ovaj brod…
– On je stek’o i utek’o. Mi ostadosmo.
– Puna mu je kapa svega. Moraće preći na kapuljaču.
– Pali smo na niske grane. To je naš niski start.
– Sadimo tikve. Rastu kao da ih sam đavo zaliva.
– On ide glavom kroz zid, ali se provlači i kroz iglene uši.
– U laži su kratke noge samo u onog što je ostao kratkih rukava.
– Moj muž i ja smo kao Adam i Eva. Hranimo se isključivo jabukama.
– Ni ova Nova Godina nas izgleda neće ogrejati. Možda zato što se događa zimi.
– Ko kaže da je kod nas život skup. Ne vredi ni prebijena groša.
– Smatraju me nekomunikativnim, a ja samo posle svake penzije ostanem bez reči.
