Стефан Петковић – Афоризми
Србија је ново економско чудо. Многима је у свету чудно то шта ми називамо економијом.
Није проблем то што покушавамо да седимо на две столице, већ то што су оне електричне.
Делимо европске вредности. Не делимо ништа.
У последње време плашим се и да заспим. Кошмари све више личе на јаву.
Носталгија је чежња за бољим коришћењем садашњости.
Ради искуства ваљало би увести санкције Русији. Да видимо како је то испаштати и са друге стране.
Србија убрзава производњу вештачке интелигенције. Људска је на измаку, а извоз не сме да стане.
Захваљујући школском програму, наша деца све више имају проблема са кичмом. Од малена их уче да савијање исте помаже у животу.
Затварањем тајкуна, отвара се питање – Ко нас пљачка?
Човечанство је све бројније, а све је мање људи.
Продајемо странцима изворе пијаће воде, али разлога за бригу нема. Одавно нас уче да једни другима пијемо крв.
Плаше нас ратом да не бисмо размишљали о ужасима мира.
Укидање разноразних слобода током пандемије није била лоша ствар. Многима је тек тада постало јасно да су имали свакојака права.
Обећали смо суседним државама неопходну помоћ у време кризе. Зар није паметније да из кризе покушамо најпре да се извучемо.
Од како је у мом граду почела непотребна поправка којекаквих ствари све је више ствари којима је потребно поправка.
Све је више ратних ветерана који живе у глади. Држава је решила да им пружи још једну прилику да дају живот за њу.
Србија је велики извозник лажних вести. Изгледа да је у право стање ствари сувише тешко поверовати.
Излив емоција у спортским халама је постао већи проблем од излива канализације у истим.
Јавни тоалети у мом граду још увек не могу да добију употребну дозволу. Јавне површине је имају одавно.
У Србији је лако писати сатиру. Живот не може да те тужи за плагијат.
У Србији је све постало могуће, па и то да у друштву највеће узнемирење изазове лек за смирење.
