Senka Rakočević Đekić – Aforizmi
Narod ne bi trebao da stalno prišiva nešto na račun vlasti. Bolje bi bilo da ih nakrpi.
Narodu uvek iste njuške nabijaju rogove.
Dok političari dangube, narodu neće svanuti.
Narod se šeta po oštrici noža. Vlast ga ne zarezuje nizašta.
Ludi boj biju, a mudri vino piju. Ko je narodu kriv što ne zna gde je istina.
Vođa: Sad’ kada ste glasali, glas da nisam čuo.
Žena je uvek na mojoj strani.
Malo, malo padnem sa kreveta.
Uzoran sam muž. Žena me obrađuje.
Iver ne pada daleko od klade.
Zato nam je država džungla a narod bukve.
Naravno da sam patetična riba kad nemomo izlaz na more.
Od devojke je dobio nogu.
Ruku na srce trebao je i ranije.
Ponosno čuvamo istoriju da znamo gde nismo bili kada je trebalo i gde smo bili kad nije trebalo.
Od kada je moj muž počeo da kupuje pantalone džepare više mi vremena treba da ga opelješim.
Ekonomski tigar nam je stradao u lovu u mutnom.
Mnogo će još vode proteći dunavom dok narod ne nauči uzvodno da pliva.
Nikada političarima nećemo otopiti srce. Nasukani smo na tanak led.
Ateista je zauzeo svoj stav. Okrenuo je leđa Bogu.
Da od viška glava ne boli znali su naši protivnički igrači. Sudije su im priskakale u pomoć.
Neki se iz petnih žila trude da napišu dobar aforizam, a neki imaju sve u malom prstu.
„Bog je prvo sebi stvorio bradu.“ Reče političar i omasti brke.
Narod se drži one: Ko tebe kamenom ti njega kruhom. Zato je spao na mrvice.
