Милан Р. Симић – АФОРИЗМИ
Они који нису сами са собом не бирају друштво.
На крају истраге о сачекуши потврдили су да се ради о залуталом метку.
Нећу више да их плаћам.
Купио сам диплому неуропсихијатра, сад лечим самог себе.
Шта сам последње читао?
Ено, онај графит.
Традиционално, наш народ и у ропству живи све мислећи да је слободан.
Не знамо када нам је било горе.
На почетку, или на крају златног доба.
Када неком кажем да се бавим писањем, обавезно ме пита, човече, од чега ти живиш?
Нашој прошловековној прошлости остављамо садашњост какву заслужује.
Главни јунаци мојих афоризама продали су душу ђаволу.
Сутра крећем са средњом школом.
Ако Бог да, ето мене за две недеље са докторатом.
Графите по зиду своје куће пишем јавно, али са унутрашње стране.
Попис становништва је завршен, али нико живи тачно не зна колико испраних мозгова имамо.
Истина је у тренду, носи фантомку.
Имају пример какав су само могли да сањају, а неуропсихијатри ни да зуцну.
Само да изађем из болнице за душевно оболеле, одмах купујем диплому неуропсихијатра.
У златном добу само испране мозгове не боли глава.
Сањао сам нашу славну прошлост.
По буђењу, одмах сам попио таблету са зпавање.
Сумњам да је конкурс намештеј јер нисам добио награду.
Њихово златно доба и наша стварност слажу се као рогови у врећи.
Почео сам да просим.
Значи, живим од писања.
Нисам успео да подмитим полицајца.
Толико сам био пијан, нисам ни приметио да је лежећи.
Кад ми овако живимо на слободи, како тек живе у затвору?
Они иза завесе, ми иза жице.
У нашој душевној болници је занимљива подвојена личност.
Преподне је Хитлер, поподне Стаљин.
Дајте мрак на полиграф.
Да сазнамо кога је све појео.
Све наше поделе су опасне, најопаснија је подела на робовласнике и робове.
Поштен сам човек.
Никада не бих лажно сведочио, ја живим од продаје алибија.
Све трагедија до трагедије.
Такав је репертоар.
У жутој штампи између редова не пише ништа.
Оставите се Тарабића, читајте шта ја пишем.
Масовне демонстрације замениће масовна хапшења.
И пузећи, далеко смо стигли.
Крај нам је све ближи.
Да се држава угледа на криминал, била би и она организована.
Не гладују појединци због народа.
Гладује народ због појединаца.
Верујте ми на реч.
Тачно знам шта се дешава иза завесе.
Двоструке личности се не лече.
Немају да плаћају доктора и за оног другог.
Вишеструке личности су постмодорна Божја ст
