Mićo Lukić – Aforizmi
— Prate novinare, da vide sa kog’ izvora piju vodu?
— Imamo stotine babica, a nemamo ni’ kilavu decu.
— Sve je u našim rukama, dok pišamo uz etar.
— Za penzionere, penzija je beda, pa ipak bedu prime u kuću.
— Meni ne smeta ljubav. Smeta mi njen muž.
— I vanredni izbori će da idu po glavi stanovnika.
— Nisu to prazna obećanja, mnogo nas koštaju.
— Srećom živi smo, u nesrećnom životu!
— Sirotinja je dobila na težini, a ovamo nemaju šta da jedu.
— Kad majmun obuče odelo, liči na čoveka?
— Snovi se ne ostvaruju snom, već radom.
— Žena sve zna! E, đavola zna!
— Čekamo svojih pet minuta, a dočekamo minut ćutanja.
— Krediti nas održavaju u životu, a na kraju će nas sahraniti.
— Govno mu je u glavi. Došlo mu iz dupeta u glavu.
— Po ženi se dan poznaje, po muškarcu noć.
— Ne kukajte! Nama je još i dobro. Zamislite kako će kukati naši potomci, kad budu vraćali dugove?
— Ne skidaju se zvezde samo sa neba. Skidaju se i u krevetu.