Senka Rakočević Đekić – Aforizmi
Nisko udaraju oni koji ti nisu dorasli.
Kad god se kazaljke poklope ja pomislim da me se onih pet minuta setilo.
Sve mi se iskristalisalo. Više niko ne može da i medi.
Sve i da mi je srce bilo kamena stena bilo bi iskorišteno za kaldrmu.
Kad narod pusti mozak na pašu obično ga čuva neki čoban.
Ako nemate novca a radi ste izaći, idite tamo gde se ne zna ni ko pije ni ko plaća.
Kada vam se u stomak usela leptirići znajte da su vam vrane mozak popile.
Sve dok su čobani vođe nikada nam neće biti sve ovce na broju.
Na pragu smo nove godine. Samo da i ovoj ne budemo otirač.
Aforističari su poput anđela čuvara. Ne daju da nam vrag odnese šalu.
Znaju i patuljci da žive na visokoj nozi.
Narod je u ulozi otirača.
Zato ga je i pregazilo vreme.
Deda Mraz je opet sišao kroz odžak.
Zato nas je i ispalio.
Kada mi je žena u pms uvek zakrvi sa mnom.
Istorija se ponavlja a narod nikako da nauči lekciju.
Živimo od snova. Sanjamo bolju mesečnu platu.
Lutalica je. Nema pas za šta da ga ujede.
Današnjim novinarima je važno da puste buvu.
I onda krene olajavanje.
