Slavica Agić – Aforizmi
– Uvukli smo se u život za tri broja manjeg kroja.
– Nije sramota nemati. A nije ni zdravo.
– Penzioneri odavno štrajkuju glađu, samo nemaju snage da se oglase.
– Glad nije bolest, ali ima takve simptome.
– Nestao je srednji sloj, nema ni radničke klase. Ne volimo mi to klasificiranje.
– Pokupili su kajmak. Odmah se videlo da je to njihovo maslo.
– U društvu bogatih se osećam kao i obično. Dekintirano.
– Ne tražim društvo najboljih. Odmah bi se videlo da štrčim.
– Dao je sve od sebe. Oberučke su prihvatili.
– Ako je narod na vlasti, odakle onda ovolika sirotinja raja.
– Šta ako je jad i beda. Važno je samo da ih nosimo dostojanstveno.
– Pravda je na dugačkom štapu. Taman da zakači one na začelju.
– Pravda je spora. Možda se usput zagubi.
– Očekivalo se da presudi pravda, ali nema suda do sudnjega dana.
– Himna novokomponovanih tajkuna: mir, mir, mir, niko nije kriv; ava, ava, ava, sve dobismo džaba.
– Ponos mu je pao, kada je dobio po nosu.
– Neopevanoj budali preostaje samo da dovrši to s pesmom.
– Naše poverenje se izigralo. Zato mirujemo.
– Nedodirljivi rade na mig.
– Ne možeš ga uhvatiti u laži. On već ima kratke noge.
