Милан Р. Симић – Чаролије (АФОРИЗМИ)
Што је већи број писаца, то је више социјалних случајева.
Имамо условну слободу говора.
У историју нам се не меша нико, у географију ко стигне.
Постоје диктатре дугог и кратког века.
Јасно вам је која је код нас.
Према већини података, и пре фалсификовање наше историје она није била оригинална.
Нема разлике.
И из поузданих извора стижу саме лажи.
У нашој беди ништа нисмо сачували за црне дане.
Попис становништва је потврдио.
У свету има све више Срба.
Правом сатиричару опозиционарство је судбина.
Појединци нису за њих, али у Србији већину нико ништа не пита.
Не љутим се на прислушне уређаје, али доушнике органски не подносим.
Ту и тамо има и читалаца, али писци су у огромној већини.
Код нас су графити једини доказ слободе штампе.
Не зна се ко иза кога стоји.
Држава иза мафије, или мафија иза државе.
Божје заповести нису потписане.
Плагјатори моји, пређите на другога.
Не знамо шта се спрема, али из поузданих извора санајемо да су дезертери у приправности.
Југославија се распала ратом, Србија златним добом.
Вратила нам се лепа слика о нама коју смо послали у свет.
Погрешна адреса.
Сатиричар престаје то да буде када постане смешан.
Када кажем да сам Домановићев следбеник, многи ме питају која је то странка.
Црква је одвојена од државе, власт од Устава.
Не зна се да ли више имамо сличне и плагиране или оригиналне афоризме.
Доушницима је свеједно ко је на власти.
Лако смо уочљиви непријатељима.
Не померамо се са мртве тачке.
Цар је го, али у медијском мраку то се не види.
Дође ми да одем у лудницу и одморим се као човек.
Бољем сутра више се не надамо.
Сад чекамо добра стара времена.
У мојој кући од сутра ће се живети боље.
Враћамо се на два оброка дневно.
Нисмо небески народ.
Ми смо ни на небу ни на земљи.
То само код нас има.
Тунел без светла на крају.
Закон крше они који га пишу.
Лако је фалсификовати историју.
Али како да фалсификујемо географију?
Председник не мора да буде здрав.
Објавићу друго издање неких од графита.
Појавиле су се нове зграде.
Афоризам за сва времена.
Немамо слободу говора и писане речи.
Како смо очекивали, диктатура је све креативнија.
Доктор ме је прочитао као књигу.
Преписао ми је само лекове који се пију пре јела.
Код нас нико живи не памти ненамештене изборе.
