Miodrag Stošić – ČEKAJUĆI GUDOA
Prolazi sve ali ništa da krene
Mrak je u duši a u očima vatra
Uzalud bežimo sa ove scene
Svi smo mi glumci tužnog teatra
Lepa reč vrata ne otvara više
Za ona od srca treba kalauz
Nikog ne zanima onaj ko diše
Samo za smrti sledi aplauz
Čekamo ljubav celoga veka
Tuga u nama raste ko kvasac
I uvek na kraju taj koga čekaš
Ispadne neki običan prasac
Godoa nema i neće doći
Ali nije ni bitno to nama dvoma
Ljubavi gladni u mrkloj noći
Čekaju samo svoga Gudoa