Сатирична поезија Милоја Вељовића
ЈА НЕ ВОЛИМ ДА ПИЈЕМ БЕЗ ВЕЗЕ
Ја не волим да пијем без везе
Увек за то нађем разлог битан
Из такта ме избаце намћори —
Приреде ми неки повод хитан!
Ја не волим да пијем без везе
Да се трујем без мере кô стока
Наљуте ме намазане злоће —
Што заваде два у глави ока!
Ја не волим да пијем без везе
Да се кљукам ракијом и вином
Заболи ме нека стара рана —
Па се лечим старом медицином!
Ја не волим да пијем без везе
Увек нађем сапатника правог
Један другом поверимо јаде —
Одлутамо све до мора равног!
Ја не волим да пијем без везе
Увек уз то иде добра песма
Са гутљајем потекне и рима —
Запљусне ме кô одмрзла чесма!
Ја не волим да пијем без везе
Да глуварим онако без реда
Скупило се чемера у мени —
Сведок ми је моја коса седа!
МЕДВЕЂА УСЛУГА
Дај човеку неспособном
Да уђе у власт
Па ћеш видет, брате мио,
Како куша сласт.
Тек открије право лице
Кад дође на трон
И кад крене ка народу
Користећи ђон.
Дај милету неписменом
Да до звезда такне
Па ћеш спазит, брате мио,
Како брзо смакне.
Тад изгуби везу с јавом
И добије крила
Те сакрије, бар за кратко,
У себи дебила!
Дај гладежу неситоме
Да утоли глад
Па ћеш сконтат, брате мио,
Колики је гад.
Жарка му се тежња јави
Да поједе све
Да оствари своје чежње
И нестварне сне.
Дај јаднику свега жедном
Да утоли жеље
Па ћеш гледат, брате мио,
Како редом меље.
Очито је да не схвата
Да крв није вода
Па и оца рођнога.
Радо би да прода!
Дај несретном себичњаку
Да покори свет
Па ћеш гледат, брате мио,
Какав има лет.
Није свестан да Бог гледа
И праведно суди
Па убрзо паклу оде —
Далеко од људи!