Миленко Миро Шарац – О манифестацији Дани хумора и сатире „Вуко Безаревић“ (37)
Манифестација Дани хумора и сатире „Вуко Безаревић“, која представља непроцјењиво културно добро града Пљеваља, одржава се ове године по 37. пут, промовишући стваралаштво из области хумора, сатире, афористике и карикатуре. У свом вишедеценијском трајању, везујући уз своје име лауреате од угледа, манифестација је постајала стјециште окупљања свих оних који су гајили и градили сатирично и критичко мишљење, гдје се снагом имагинативне логике и промишљања трагало за истином, али и мјесто здравог хумора и гласног смијеха.
Рекло би се, да су одређене претпоставке за утемељење и развој ове хумористичко – сатиричне манифестације садржане и у богатом културно – историјском наслеђу града Пљеваља, као и, уже посматрано, традиционалном градском хумору који је баштињен вјековима и који се сачувао кроз усмену комуникацију. Без обзира на величину и историјско – географске конотације, Пљевља су испуњавала сва она одређења која по америчком социологу Роберту Парку, град треба да има, јер „град је стање духа, збир обичаја и традиција, утврђених ставова и осјећања који су неразлучиво повезани са овим обичајим и преносе се традицијом“. Традиционални пљеваљски хумор, као својеврсно стање људског духа и интелекта, је у новије вријеме, пажљиво селектован и идентификован захваљујући истраживачком прегнућу Бранка Бановића и на тај начин трајно сачуван од заборава.
У формалном и у садржинском смислу у манифестацију је уграђено и сатирично наслеђе која је у рудиментарној форми било присутно у илустровано – сатиричном листу „Типар“, који је излазио у Београду 1893 – 1895. године. Лист је настао као плод ентузијазма младих, талентованих стваралаца, браће Танасија и Риста Пејатовића и њиховог рођака Стевана Самарџића. Писан је у једном примјерку, достављан родбини у Пљевљима, и у њему су кроз шалу и забаву, те коришћење алузије, ироније и парадокса, као сатиричних техника, ( тих својеврсних „играљки ума и духа“), опсервирана изопачена природа, похлепа и лицемерје људи („типова“) из њиховог окружења у Београду и посебно Управи Српске православне црквено – школске општине у Пљевљима. Било би претенциозно у „Типару“ тражити неко наглашеније присуство политичке сатире, јер њега једноставно нема, но то суштински не умањује, значај и вриједност издавачког подухвата ове тројице изузетно даровитих људи. Ово посебно због чињенице да је сваки од њих, у нажалост, кратком животу, потврдио стваралачке наговјештаје и очекивања и своје име у пуној мјери уградио у културну историју Пљеваља. Стеван Самарџић је у времену у коме је живио уживао углед најистакнутијег просвјетног, књижевног и националног радника Старе Србије, а написао је књигу приповијетки „Из наше нахије“. Данас библиотека у Пљевљима носи његово име. Ристо Пејатовић, са одличним успјехом завршава студије вајарства у Прагу и добитник је више значајних награда за ову област. У знак сјећања на његов укупан стваралачки рад у оквиру манифестације је 1994. године установљена награда за карикатуру „Ристо Пејатовић“, коју ће ове године Умјетничка галерија „Витомир Србљановић“ додијелити по 30. пут. Танасије Пејатовић је био први директор Српске Гимназије у Пљевљима, бавио се антропогеографским истраживањима у оквиру којих је објавио познати рад „Средње Полимље и Потарје“, а његово име сада носи овдашња гимназија. Везано за издавачку дјелатност ове тројице аутора, а цијенећи значај и улогу рукописно шаљивог илустрованог листа „Типар“ у културној историји Пљеваља, манифестација је 1995. године установила награду „Типар“, која се додјељује афористичару године. То је и у вредносном и у симболичком смислу најзначајнија награда манифестације, чији су добитници многа култна имена из области умјетничке сатире: Радивоје Бојичић, Матија Бећковић, Душан Ковачевић, Милован Витезовић.. У складу са „типарском“ традицијом установљена је и награда „Млади Типар“ која се од 2.008. године додјељује се за циклус од 10 афоризама, a право да конкуришу имају аутори до 30 година старости са простора бивше СФРЈ. Ова награда је наследница награде „Млади јеж“, а иста се додјељивала младим сатиричарима почев од 1990. године. Треба истаћи да је у добром дијелу свог трајања манифестација имала свесрдну и успјешну подршку од редакције сатиричног листа „Јеж“
.
Вуко Безаревић (1940-1987) је кључна личност за чији је укупан сатирично стваралачки опус везан настанак манифестације и чије име је уграђено у њен официјелан назив. Вуко је био угледни професор, свестрани културни посленик, афористичар, пјесник, есејиста, писац изузетно успјелих пародија на стихове других пјесника, али прије и изнад свега, мајстор кратке сатиричне приче, препознатљив, уважен и високо позициониран међу ауторима овог жанра, што се манифестно исказало кроз добијање три награде „Радоје Домановић“, најпрестижнијег годишњег признања за постигнућа из области сатире. Ни данас, познате Вукове сатиричне приче: Скончање Максима дискутанта, Љутња друга Властивоја, Ноћни снови, Ако дође Евлија, Пролегомена за јутарњи излазак у јавност и друге, нису изгубиле на актуелности већ опстају и трају као монументални подсјетници о неуништивости свакодневног појавног материјала који заслужује перманентни сатирични третман. На одређени начин, овом манифестацијом Пљевљаци враћају дуг свом великом суграђанину. Од 1996. године додјељује се награда „Вуко Безаревић“ за сатиричну причу, и за исту влада велико интересовање тако да је у појединим годинама на конкурс пристизало и више стотина прича.
За све године трајања манифестација је успјела да очува висок реноме и ваљане организационе стандарде, који су постављени још приликом њеног утемељења, тако да се није доводила у сумњу неупитност њене водеће позиције у региону ни у садржајном ни у вредносном смислу, без обзира што су се поједини формати у њеној структури, повремено и у одређеној мјери мијењали, надограђивали, прилагођавали објективним околностима, како са становишта броја учесника тако и дана трајања. У последње вријеме су се искристалисала три кључна садржајна сегмента, која имају свој тродневни исказ. Први дан је резервисан за драмски програм. Водећи рачуна о потреби дистинкције између хумора и сатире, која има своје садржинско одређење и у називу саме манифестације, други дан је посвећен хумористичким садржајима, који се, по правилу, одржавају „под ведрим небом“, на простору Милет баште, под колоквијалним називом „милетисање“, док треће вече, представља свечани и завршни дио манифестације у коме се образлажу одлуке жирија, додјељују награде лауреатима, и гдје доминира сатирични приступ кроз пуну афирмацију афористичке догме „мисли својом главом“.
Савјет за организацију културне манифестације 37. Дани хумора и сатире „Вуко Безаревић“ Пљевља свим гостима, награђеним ауторима и учесницима жели пријатан боравак у нашем граду, уз исказану намјеру да квалитет манифестације подигне на још већи ниво, и у будућности изврши допуну одређених недоречености у конкурсним условима, јер: мијењаће се имена учесника, добитника награда, стасаваће нове генерације сатиричара, радоваћемо се новим лицима у публици али добри дух манифестација треба и мора да траје.
Миленко Миро Шарац