Милорад Ч. Ћосић – АКО СУМЊАТЕ – ОСУМЊИЧЕНИ СТЕ
ИЗБОР АФОРИЗАМА
.Наша земља је слободна – на продају
Нама на власти није циљ да освојимо власт – него да је задржимо
Представа је успела – гледаоци су се разбежали
Афоризам је поглед на нашу стварност без целофана власти
И уметност која се продала властима има став – клечећи
Они имају стручну спрему – спремни су на све
Безвлашће нам обезбеђује правну сигурност
Власт има поверења у грађане и зато их ништа не пита
Свака власт је пролазна штеточина
Многи би кренули поново да живе али нема више почетка
Стање у држави ће се побољшати када се народу стање још погорша
Наша штампа је објективан само необјективно извештава.
Власт извире из народа али се улива у џепове политичара
Код нас се поштује реч струке али је нико не зарезује
Власт стално вежба нову песму на исте ноте
Ако потрошите много времена на људе који то не заслужују – сами сте то заслужили
Наш стандард је висок али ниско пада
Ми смо дубоко подељено друштво са плитким размишљањима
Нас свуда има и где нас нема
Уважавамо ваше мишљење причајте слободно ионако вас нико не слуша
Не узнемиравајте народ вашим успесима
Шансе за бољу будућност су врло велике да буду још мање
Идемо правим путем али у погрешном правцу
Вратили би се ми сами себи али смо отишли предалеко
Уживајте у животу јер то је забава ограниченог трајања
Раде шта им падне на памет а и памет им је пала
Ми смо емигрирали из сопствене коже
Наша елита има инстант образовање које даје фах идиота
Код нас истина често непозвана закуца на врата правде
Живите сваки дан како можете јер живот нема репризу.
Избори су поштени – наша комисија је бројала гласове
РЕЦЕНЗИЈА ЗА КЊИГУ
*АКО СУМЊАТЕ – ОСУМЊИЧЕНИ СТЕ*
СУМЊА И ОКО ЊЕ
Нова књига сатире Милорада Ч.Ћосића право је освежење на српском сатиричном небу, које не оскудева у квалитетним и надахнутим остварењима. Добра је околност да се уз бројне старије ,зреле и доказане , појављују и млађи сатиричари да у овој срећној и напредној земљи упуте покоју заједљиву стрелу.
Милорад Ч.Ћосић је човек у озбиљним, чак зрелим годинама, у деветој деценији живота, и очекивало би се да човек у том добу чува унучиће, гледа шарене телевизије и с вршњацима игра шах у парку. Међутим Ћосић се бави озбиљним стварима, са зрелошћу мудрог и искусног човека, рентгенски снима свет око себе, посматра, анализира и своје утиске записује, као сведочанство будућим генерацијама о актуелној власти, беди у друштву, криминалу,куповини диплома, корупцији,брачним али и ванбрачним односима, златном добу садашњем, као и о светлој будућности која нас чека.
Додуше, Ћосић , се у овој књизи афоризама, епиграма и кратких прича често осврће и на нешто што је овом друштву непознато. Више пута помиње диктатора , нама непознатој појави, међутим ни та чињеница не умањује вредност дела. Није згорег писати о лошим стварима код других да то исто не би снашло нас једног дана.
Ћосић је не само плодан сатиричар који много и темељно ради и ствара, већ је присутан у културном животу Србије. Његови прилози свакодневно се штампају у бројним сатиричним листовима и часописима ,дневним новинама , објављују се и у електронским медијима у земљи и иностранству, а читани су и у емисији *Караван* радио Београда 1.
Мудар човек са мало речи каже много. Нема потребе да нашироко и надугачко објашњава , па да се у том мноштву суштина и не разабере, напротив бриљира у неколико речи.
Посебни бисери су у уводном слову књиге, исто као и у предходном ауторовом делу *Исијавање ума*, аутобиографији састављеној од афоризама.
Наша земља иде низбрдо јер је много подмазана! Имамо мањину која се издаје за величину. Патриотизам није на продају јер од њега неки живе.
Има један ванвременски и ванпросторни. Универзалан
Размислите ако клекнете да ли ћете моћи да устанете.
Сатиричар се поред наше стварности , коју је подробно описао и приказао у својим афоризмима, бави и будућношћу, коју ишчекује с оптимизмом.
Биће боље рече ми комшија и одсели се у иностранство.Ако остане све исто после избора – живећемо боље! Најгоре је иза нас а најбоље од најгорег нас чека.
Чини се да Ћосић посебно обожава епиграм. Овом кратком књижевном формом, у овој књизи и најзаступљенијим прилозима, аутор се осврће на ,практично, све важне теме и појаве. Наизглед лако штиво,забавно и допадљиво за уво, риме које се лако памте , и те како садржи мудру поруку у коју треба проникнути. Нема наравоученија испод текста али га читалац може пронаћи ако жели.
САН
Народ тешко живи
Стањем су сви згранути
Али ако стално спава
Никада му боље неће сванути
За наше недаће и невоље често смо сами криви . Има нечега у менталитету српског народа што га води ка пропасти.
ПАМЋЕЊЕ
Ми смо једна чудна нација
Сва наша данашња тужна паћења
Праштање и заборав прошлости
Резултат су нашег кратког памћења
ДОКТОРАТ
Израђујемо одличне докторате
Све зависи од ваших средстава
А да се не мучите
Предвиђена је и кућна достава
С оваквом хиперпродукцијом највиших научних звања , земља у којој живимо и народ коме припадамо не треба да брине за будућност. Данас имамо управо ово што имамо, и само се надамо да ће онај Домановићев вођа најзад прогледати . Још увек је жив и води народ без престанка , па нека бар он прогледа ако народ није могао.
Кратке приче су само наставак опсервација исказаних кроз афоризме и епиграме. И овде се аутор бави вредношћу диплома у нашем друштву односно могућношћу да неки успешан, и млади човек ,који је управо завршио факултет добије и адекватан посао у струци. Па тако један сличан добије радно место тек у 31 фирми у којој је конкурисао – у градској лудници, Други одлази на усавршавање у Немачку да пече пилиће у самоуслузи. А трећи, на лицемерни говор председника државе о свеопштем бољитку и једнаким шансама за све, без протекције, партијске припадности , корупције , отворено изјављује да сви дипломци иду напоље у непознато јер им је овде све познато.
Наравно лицемерје не краси само председика и уопште власт. Лицемерје је одлика овог народа. Како иначе разумети невиђене хвалоспеве на рачун три особе, у причи *Академија*, да би се знатижељник запитао где су ти много хваљени и величани горостаси, а оно се покаже да се ради о покојницима.
И управо један од оних што их је хвалио рече да се о покојницима говори само лепо.
Ипак најупечатљивија и сарказмом прожета, а истовремено горко истинита је прича *Свећа*. Говори о човеку који пали свећу покојнику иако га није познавао. На искрено дивљење тим гестом човека до себе у пратњи ка гробљу, овај само поштено признаде да га свећа одржава у животу . Наиме он пали свећу сваком покојнику на гробљу а потом одлази на ручак , са ожалошћенима у кафану поред гробља! Захваљујући тим даћама пензионер опстаје у животу. Најбољи показатељ докле смо стигли. Такви примери су и познати мада скрећемо очи да то не гледамо.
Бивши и садашњи вођа овог јуначког народа једном је изјавио да се стиди колико нам добро иде. С правом.
Цитираћу речи једног филмског критичара који на телевизији говори, по њему, само о вредним филмовима, да би на крају препоручио *обавезно погледати*.
Књигу *Ако сумњате – осумњичени сте* Милорада Ч.Ћосића – обавезно прочитати.
Миодраг Тасић
